Granice podataka

RAG zvuči komplikovano, ali ideja je jednostavna: pre nego što AI odgovori, prvo potraži korisne informacije iz izvora znanja i daje te informacije jezičkom modelu. Ovaj vodič objašnjava RAG, LLM-ove, stanje, memoriju i alate koristeći jedan jednostavan mentalni model.

MCP, A2A, UCP, AP2 i A2UI se često predstavljaju kao konkurentski standardi za agente. Oni uglavnom rešavaju različite probleme interoperabilnosti. Ovaj vodič mapira svaki protokol na granicu koju zapravo standardizuje—i pokazuje kako oni mogu da rade zajedno u jednom produkcionom sistemu.

Memorija agenta, RAG, stanje i kontekst često se koriste kao da su međusobno zamenjivi. Oni to nisu. Ovaj praktični arhitektonski model razdvaja ova četiri sloja, pokazuje gde svaki pripada i objašnjava šta se kvari kada ih sistemi stope u jedno.

Dugotrajni agenti ne bi trebalo da pamte sve. Ovaj članak pruža praktičan model životnog ciklusa za odlučivanje o tome šta pripada trajnoj memoriji, šta bi trebalo ponovo preuzeti, šta je bezbednije ponovo izračunati i šta bi trebalo da istekne ili bude zamenjeno.

Izvor može biti relevantan, autoritativan i ipak pogrešan za pitanje koje se postavlja. Sloj koji nedostaje je primenljivost: uslovi pod kojima odgovor važi i promene koje ga primoravaju na preispitivanje. Ovaj članak predstavlja Granicu važenja odgovora kao obrazac za dizajn izvora za ljude, AI pretragu i RAG sisteme.

Privatna AI infrastruktura ne bi trebalo da bude projektovana oko jednog GPU-a ili jednog modela. Otporniji pristup kombinuje brze GPU-ove za inferenciju, memorijski bogate AI sisteme, čvorove za fizički AI i opcione vodeće modele u oblaku iza sloja za rutiranje koji prepoznaje mogućnosti.